Марко Краљевић и Миња Костуранин 0001    Три ти гласа допанули храбру Марку Краљевићу, 0002    Краљевићу Марку. 0003    Први глас му допаде од краља од угарскога: 0004    Да га пође вјенчати краљицом, славном госпођом, 0005    Краља угарскога. 0006    Други глас му допаде од Јанка од војеводе: 0007    Да му иде крстити од срдачца младо чедо, 0008    Угрин Војевода. 0009    Трећи глас му допаде од цара од честитога: 0010    ”Дођи, слуго, до мене, ере ми си од потребе, 0011    Краљевићу Марко! 0012    Ере ћемо војевати л’јепом арапском земљом, 0013    Да ми носиш алабарјак пред мојоме дружиноме, 0014    Краљевићу Марко!” 0015    Како ми су гласови Краљевићу допанули, 0016    Поће ти ми храбар јунак старој мајци говорити, 0017    Старици госпођи: 0018    ”Данас ми су, госпође, три гласа допанули: 0019    Први глас ми допаде од краља од угарскога, 0020    Старице госпође! 0021    Да га идем вјенчати краљицом, славном госпођом. 0022    Други глас ми допаде од Јанка од војеводе, 0023    Старице госпође! 0024    Да му идем крстити од срдачца младо чедо. 0025    Трећи глас ми допаде од цара од честитога, 0026    Св’јетла господара: 0027    ” ”Дођи, слуго, до мене, ере си ми од потребе, 0028    Ере ми ћу војевати л’јепом арапском земљицом, 0029    Слуго, добро моје!” ” 0030    Да му носим алабарјак прид његовоме дружиноме.” 0031    Али узе стара мајка сину Марку говорити, 0032    Старица госпођа: 0033    ”Пођи, сину, неборе у те цркве свете Петке, 0034    Тер ми вјенча’ њега краља с краљицом, славном госпођом, 0035    Краља угарскога. 0036    И крсти му њему Јанку од срдачца младо чедо, 0037    Пак ми пођи, мој сину, у цара у честитога, 0038    Сину, добро моје!” 0039    Како бјеше мајка рекла, тако Марко и учини. 0040    Тамо пође Краљевић у те цркве свете Петке, 0041    Краљевићу Марко, 0042    Тере краља вјенча с краљицом, славном госпођом. 0043    И крстио њему Јанку од срдачца младо чедо, 0044    Угрину војводи. 0045    Пак ти пође он Краљевић у цара у честитога. 0046    Кад је дошо храбри Марко у славноме у Цариграду, 0047    Краљевићу Марко, 0048    Стаде ти ми храбри Марко силну цару говорити: 0049    ”Што си по ме пошиљо, што ти сам од потребе, 0050    Св’јетли господару?” 0051    Поче ти му, њему Марку, цар честити говорити: 0052    ”Ја сам по те пошиљао, ере ми је од потребе, 0053    Краљевићу Марко, 0054    Ер ти оћу војевати л’јепом арапском земљицом, 0055    Да ми носиш алабарјак прид мојоме дружиноме, 0056    Слуго, добро моје!” 0057    Тамо пође војевати л’јепом арапском земљицом. 0058    Они ми су војевали на понахно три године, 0059    Турци витезови. 0060    Када ми се довршила она трећа годиница, 0061    Гласи ми су допанули, храбри Марко Краљевићу, 0062    Краљевићу Марко, 0063    Ере му је Миња Костуранин б’јеле дворе поробио, 0064    Б’јеле дворе поробио, живијем их огњем опалио, 0065    Краљевићу Марко! 0066    И њему је повео стару мајку и љубовцу. 0067    Али узе цар честити њему Марку говорити, 0068    Земаљски господар: 0069    ”Што си, Марко, у образу, неборе побл’једио?” 0070    Али узе храбри Марко св’јетлу цару говорити, 0071    Краљевићу Марко: 0072    ”Како не ћу, господару, у образу побл’једјети? 0073    Јер је мени Миња Костуранин б’јеле дворе попалио, 0074    Господару драги! 0075    И мени је б’јеле дворе живијем огњем опалио, 0076    И мени је повео стару мајку и љубовцу, 0077    Господару драги! 0078    Нег оћ ли ме ти светити, али ћу се сам осветит?” 0079    Али узе цар честити њему Марку говорити, 0080    Краљевићу Марку: 0081    ”Јоште, слуго, војуј са мном и четврту годиницу, 0082    Пак ми те ћу ја, слуго, простити и благосовити, 0083    Слуго, добро моје! 0084    И теби ћу подати моје добре витезове.” 0085    Али узе он Марко господару говорити, 0086    Краљевићу Марко: 0087    ”Ни ћу твојега проста ни твојега благосова, 0088    Нити ми ћу, господару, добријех твојијех витезова, 0089    Мој честити царе! 0090    Него ћу се сам светити својом Марковом десницом.” 0091    Тамо пође он Марко у лијепу свету гору, 0092    Краљевићу Марко, 0093    У лијепу свету гору, у лијепе манаст’јере. 0094    Он ти ми се обуче прецрнијем калуђером, 0095    Краљевићу Марко, 0096    Под мантију припаса ту Маркову бритку сабљу, 0097    Пак ми тамо одјезди у ту маџарску земљицу, 0098    Краљевићу Марко, 0099    У ту маџарску земљицу на дворове војводине. 0100    Добар данак називаше у војводе маџарскога, 0101    Краљевићу Марко. 0102    Прид дворове ишетала тај Маркова драга љуби: 0103    ”Бог дај тебе, калуђере, и теби ми добро јутро, 0104    Црни калуђере!” 0105    Али узе млад калуђер тој невјести говорити: 0106    ”Ево ме је пристигнула та лијепа мркла ноћца, 0107    Гиздава невјесто! 0108    Пристигнула мркла ноћца, оставио био данак. 0109    Нег могу ли ја овди мрклу ноћцу ноћевати, 0110    Гиздава невјесто?” 0111    Али узе невјеста господару говорити: 0112    ”Ево је дошо на врата један прецрни калуђер, 0113    Драги господару! 0114    Може ли ми овдјена мрклу нојцу ноћевати?” 0115    Али узе војвода тој невјести говорити, 0116    Младој робињици: 0117    ”Чини њему, невјесто, да устане у дворове.” 0118    Али узе невјеста калуђеру говорити, 0119    Млада робињица: 0120    ”Ушета’ ми, калуђере, у дворове војеводине.” 0121    Ушета ми калуђере у дворове војеводине, 0122    Црни калуђере. 0123    Сједоше ми испијати то црвено хладно винце. 0124    Вино ти им служаше Маркова гиздава љубовца, 0125    Гиздава невјеста. 0126    На калуђера замјерила тај Маркови б’јели кожух, 0127    Тер ми узе невјеста калуђеру говорити, 0128    Црну калуђеру: 0129    ”Тако ми те не убио, калуђеру, Бог велики! 0130    Откуд ти је допануо тај Маркови б’јели кожух, 0131    Црни калуђере! 0132    Тај Маркови бијели кожух и Маркови брзи коњиц?” 0133    Али узе калуђер тој невјести говорити, 0134    Младој робињици: 0135    ”Болан ми Марко дође у нашему монастиру, 0136    И он ми је приминуо у нашему монастиру 0137    Краљевићу Марко, 0138    И он ми је оставио тај Марков бијели кожух, 0139    Тај Марков бијели кожух и Маркова брза коња, 0140    Краљевићу Марко.” 0141    Како ми је невјеста те ријечи разумјела, 0142    Сузе ти је пролила низ господски бијели образ, 0143    Гиздава невјеста; 0144    Уз образ је удари тај маџарски војевода. 0145    У Марка ти припукну то јуначко живо срце, 0146    Доброга јунака, 0147    Испод мантије потрже ту јуначку бритку сабљу. 0148    Главицу ти осијече маџарском војеводи, 0149    Турчину јунаку. 0150    Пак ми њему покупи то његово пусто благо. 0151    Напокоњ му бијеле дворе живијем огњем попалио, 0152    Турчину јунаку. 0153    Здраво Марко изјезди из лијепе маџарске земље. 0154    Ово ми је тада било, а сада се споминујем, 0155    Мој видовни Боже, 0156    Ти ми, Боже, успомени и на моје добро здравље!